МАНАСТИР ВЕЛИКА РЕМЕТА: Монаштво изградило ЕТНО-СЕЛО – „Грех би био да људи овде не долазе“

0
Поделите

Манастир Велика Ремета, на Фрушкој гори, кутак за одмор и уживање. Објекти поред манастира привлаче све више посетилаца.

велика ремета
Игуман Стефан/Фото: С. Костић

Далеко од путева, скривен у фрушкогорској тишини, манастир Велика Ремета спрема се за предстојеће Ускршње празнике. Етно-село поред манастира, реплика Витлејемске пећине са црквом изнад и рајски врт, све више маме туристе. Село које, као и већина по Србији, полако изумире, једино још манастирско братство успева да сачува од заборава и задржи на туристичкој мапи.

Игуман Стефан, старешина овог манастира, иако је загазио у дубоке седамдесете године, не престаје да изненађује ходочаснике. Дуге седе браде, ведрог погледа и веселог духа, у конаку манастира посетиоце нуди манастирском ракијом јабуковачом, орасима, медом из манастирског пчелињака, објашњавајући колико је то здрав производ, настао у нетакнутој природи.

велика ремета
Фото: З. Миљевић, Хронограф

– Грех би био да људи овде не долазе. Село се празни, али ми смо решили да оживимо овај крај. Поред манастира верници могу да потраже одмор у тишини наших објеката које смо саградили, да виде и наш рајски врт на земљи. На самом улазу у манастирски посед са леве стране налази се етно-село са пет брвнара, где се може приредити роштиљ, одморити се и уживати. Одмах прекопута тог комплекса је фонтана за освежење, ту су и три испоснице како су некада изгледале. Тај део врта идеалан је за молитву и одмарање душе – појашњава игуман Стефан, додајући да је све ово урађено уз помоћ добрих људи, који су донирали грађевински материјал.

Каже да на ових 300 метара надморске висине, у срцу свете Фрушке горе, човек оздрави. У околини Велике Ремете је око 2.000 викендица, ту је и извор Убавац, са кога многи људи из ближе и даље околине носе воду, јер по старим веровањима поправља вид.

велика ремета
Поздрав из Велике Ремете/Фото: З. Миљевић, Хронограф

– Много је лепоте коју треба људима показати. Овде кад човек дође викендом може лепо да се одмори, или да време проведе у богоугодним разговорима. Тешка су времена, а људима је до лепих речи. Са нашим посетиоцима заједно оживимо бар на трен ово прелепо место, можда неко од њих и одлучи да овде купи кућу, да се досели, а са сваким новим лицем овде стиже и радост – каже игуман.

велика ремета
Фото: С. Костић

Пролеће полако почиње да се буди, а у селу сем 20 душа, међу којима је највише старих, нема никога, не чују се машине, нема трактора да крећу на сетву. Једино игуман и његових 15 монаха разбијају суморну тишину, звуком тестере, ударањем чекића и секире.

велика ремета
Велика Ремета – црква и конак/Фото: З. Миљевић, Хронограф

– Велика Ремета је бисер фрушкогорски, па је ред да тај бисер и даље сија и да му се људи диве. И ми, монаси из овог манастира, живимо брже и срећније са људима када нам долазе. Манастир и јесте место где људи треба да се окупљају, а ја мислим да је наша улога и данас иста – да смо верски, културни и народни центри саборовања, промишљања и дијалога – поручује Стефан.

Страдао два пута

велика ремета
Унутрашњост манастирске цркве /Фото: З. Миљевић, Хронограф

Ову манастирску светињу основао је краљ Драгутин крајем 13. и почетком 14. века, и скоро читав век о њему нема писаних трагова. Први писани документ о манастиру Велика Ремета је из 1509. године, а прва значајна композиција живописаних фресака са примесама барокне уметности јавља се 1568. године. Манастир је прво велико страдање доживео 1716. године у рату између Аустроугарске и Турске, а онда у Другом светском рату.

Смиљка Костић, Новости

Пратите нас

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.