Још мало, па као да није горео: Хиландар устао из пепела

0

У манастиру Хиландар обновљено је 80 одсто изгореле површине, као и велики део дотрајалих објеката. Изграђени су и многи инфраструктурни објекти, а крај радова очекује се 2022. године.

манастир хиландар
Фото: Драгомир Кривокућа, приватна архива

Преостала је обнова објекта игуменарије, одакле је пожар избио 2004. године, и који је највише оштећен. Реконструкција тог дела манастира биће најкомпликованија, јер је најдуже у изузетно лошем стању. Припремни радови на том делу манастира почели су прошле године, а припремљен је и пројекат реконструкције.

По речима руководиоца обнове манастира Хиландар Драгомира Кривокуће, завршетак радова очекује се 2022. године.

Обнова Хиландара – велики изазов

Кривокућа за Спутњик каже да је целокупна обнова велики изазов, јер је Хиландар споменик културе под заштитом Унеска, што значи да захтева посебан приступ у раду. Такође, све радове прво мора да одобри грчки Завод за заштиту споменика културе.

Трпезарију је од пламена делио само један зид / Фото: Драгомир Кривокућа

„Примена материјала, како естетског тако и конструктивног, је пре свега везана за сврху враћања оригиналних материјала у грађевину, што у овом случају значи покривање каменим плочама, употребу огромне количине дрвета у носећим елементима, зидовима… Данас је реткост је наћи мајсторе који то умеју и радити поступак који је јако спор и компликован“, објашњава инжењер архитектуре Драгомир Кривокућа.

Ограничен начин рада

Осим тога што је Хиландар споменик културе, у њему живе монаси, па радови морају да се прилагођавају њиховом начину живота.

„Ви немате слободу рада и функционисања у тој средини. Имате ограничење броја дана боравка, црквене празнике, правила манастирског живота. Дакле, ви реметите нечији живот и више је потребно да се ви прилагодите њему него он вама. С друге стране, сама средина је таква да не постоји колски пут – сав материјал се доноси бродом. Струја се добија из агрегата, а разна техничка помагала не можете да ангажујете јер је проблем донети их на Свету Гору и употребити их“, каже Кривокућа.

Игуменарија најоштећенија у пожару / Фото: Драгомир Кривокућа

Он наводи да има још потешкоћа, као што су одвојеност радника од друштвене средине и недостатак опреме.

Време и новац нису најважнији за обнову

Кривокућа напомиње и да реконструкција не зависи само од новца и времена.

„Ако би неко дао милијарде евра или хиљаду људи, то не значи да би се посао брже завршио, јер има доста логистичких проблема. Такво градилиште и начин рада није ни близу оног који можете видети, рецимо, у Београду. Све је специфично, опасно и захтевно“, објашњава Кривокућа.

Радови су почели у мају 2006. године, а задатак није био обнова само онога што је изгорело, већ и онога што је дотрајало, као и изградња инфраструктурних објеката попут котларница, противпожарних резервоара, водоводне и канализационе мреже, који би оспособили манастир за савремени живот и боље га заштитили од потенцијалних пожара.

манастир хиландар
У Белом конаку данас живе монаси / Фото: Драгомир Кривокућа

Прво је обновљен конак из 1814. године који се налази на самом улазу у манастир. Након тога обновљени су велики конак, чија је површина око 3.000 квадратних метара, улазна зона са параклисом Светог Николе и Бели конак. У тим конацима данас живе монаси.

Пре три године уграђено је 18 километара водоводних цеви ван објеката, четири и по километра оптичких каблова, седам километара разноврсних инсталација… Прошле године обновљена је трпезарија, која није потпуно изгорела, али су радови били неопходни, јер је од пламена делио само један зид.

У пожару који је у марту 2004. године захватио манастир Хиландар на Светој Гори изгорело је око 54 одсто површине манастира.

Стефан Ђурић, Спутњик

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.