Марама у цркви?

0

Да ли жене морају да носе мараму у цркви?

марама

Не. Ношење мараме има више културолошке него теолошке узроке. Свети апостол Павле налаже женама ношење мараме у Првој посланици Коринћанима („И свака жена која се гологлава моли Богу или пророкује, срамоти главу своју; јер је једно исто као и ошишана“.1.Кор.11,5) , али то није учинио из неких теолошких разлога.

У Коринту је постојао Афродитин храм са храмовним, сакралним проституткама -свештеницама које су бријале главу. Зато Павле налаже да жене носе дугачку косу (1.Кор. 11, 14-15). Исто, у паганским ритуалима, жене би склањале вео (=мараму) кад би тобож падале у транс и пророкавале. Павле забрањује било какву сличност са паганским ритуалима, и зато упоредо са забраном гологлавости – у истој реченици помиње и забрану пророковања и шишања до главе. Зависно од поднебља и културе, обријана женска глава је у то време означавала храмовну проститутку, велику тугу због смртног случаја или ознаку срамоте ( у случају да је прељубница итд).

Посланица је писана пре скоро две хиљаде година, кад је било уобичајено да се ношењем мараме исказује понизност и скромност. Девојка без мараме би у то време привлачила пажњу. Опет, културолошка појава.

марама
Фото: СПЦ

Данас је ношење мараме на богослужењу (и ван њега) женин лични избор и није директно повезан са суштином вере, нити због тога смемо икога осудити. Постоје манастири у којима је прописана обавеза да жене носе дуге сукње и мараме, и то треба поштовати, будући да је манастир предвиђен првенствено за монахе/монахиње. Устав и правила манастира, просто, треба поштовати. Уколико се женска особа нађе у средини где је ношење мараме , да тако кажемо стандард, иако није никакав грех ући у цркву гологлав, пожељно је испоштовати културу одевања те средине. Не због теолошких, већ културолошких разлога које, на жалост, многи бркају.

Неће нико погрешити ако оде у цркву без мараме, скромно и пристојно обучен. Не треба отићи ни у другу крајност, те сматрати да су све жене под марамама прелесне, то јест, да се горде и истичу своју побожност. Ношење мараме може бити ствар и породичног васпитања, утицаја средине, навике, али и искрене побожности и жеље.

И оно што је најважније, Бог је далеко више забринут за духовно стање особе, него за њен начин облачења (1.Тим, 2, 9-10). Они који носе мараму нека не осуђују оне који не носе, и обратно. Свако нека буде забринут за своје спасење, и своју побожност нека искаже на свој начин.

Марко Радаковић, Авденаго

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.