Доприноси за свештенике и после 65. године: И кад испуне старосни услов држава им уплаћује стаж

0

Свештеницима стиже новац из буџета за доприносе и када напуне 65. година, јер најављене законске измене још нису стигле у Скупштину. Не дира се у право да и даље раде, нити се доводи у питање аутономија цркава.

доприноси
Фото: П. Милошевић

Ни готово годину дана од најаве да ће свештеници и службеници Српске православне цркве, као и других верских заједница, остати без уплате доприноса из државне касе пошто напуне 65 година, закон није промењен. Тако је одредба којом се утврђује услов за старосну пензију и важи за мушкарце према Закону о пензијско-инвалидском осигурању, у случају пензионисања свештеника – мало другачија. Наиме, они и када остваре старосни услов имају право да им држава и даље уплаћује стаж.

Према Нацрту закона најављено је да ће се само у случајевима када се процени да је њихова делатност неопходна наставити са уплатом доприноса и то искључиво из сопствених прихода. Овај предлог потекао је из Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Министарства правде и део је иницијативе за промену прописа који регулишу делатност верских заједница. Званични нацрт стигао је у Владу, али је убрзо враћен на дораду. На тај начин одложено је и одлучивање народних посланика о поменутом пропису.

– Свештеницима и верским службеницима који су испунили услов за старосну пензију требало би обуставити уплату доприноса из буџета – објашњава директор Управе Милета Радојевић. – Тиме се не дира у њихово право да и даље раде, нити се доводи у питање аутономија цркава и верских заједница. Овим потезом хоћемо само да усагласимо плаћање доприноса са прописима који се односе на све остале грађане.

Зелено светло за ову иницијативу дало је својевремено и Министарство за рад са ставом да “нема основа да уплата доприноса и  после испуњења услова за старосну пензију пада на терет државе”.

По основу Уредбе Владе о регулисању пензијског и здравственог осигурања свештеницима из 2012. године, која је први пут увела уплату из буџета до висине најниже месечне основице доприноса коју предвиђа закон за клирике, држава уплаћује трошкове осигурања за 2.259 верских службеника.

По овом основу држава је према последњим подацима уплатила 222 милиона динара, од чега се у Фонд ПИО слило 159 милиона. Највише осигураника има СПЦ, којој држава плаћа доприносе за 1.746 особа. На истом списку је и 65 свештеника Римокатоличке цркве и 275 муслиманских хоџа и имама. Из државног буџета уплаћен је минимум доприноса и за око 80 припадника тзв. малих верских заједница.

Фото: Н. Скендерија

Како држава за доприносе свештеника издваја минимум средстава, довољних само за најниже пензије, остављена је могућност да високообразовани клирици, уз одлуку црквених органа, додатно себи подижу просек за мирну старост. Свештеници СПЦ у дијаспори осигурани су према локалним законима, по потреби у помоћ прискаче и Србија. У Хрватској, тако, регулисано је да држава плаћа свештеницима доприносе за здравствено и ПИО, а добијају чак и месечне апанаже. То, међутим, негде није довољно, па свештенство у сиромашним славонским селима добија и 200 евра помоћи месечно од Србије.

Услов 1.000 потписа

Промене прописа који регулишу положај цркава у Србији, како се најављује, подразумеваће и оштрије услове за упис у званични регистар верских заједница. За упис и “легализацију” нових цркава убудуће ће се захтевати 1.000 потписа, уместо свега стотину, колико је тренутно потребно.

Ј.Ж.С, Новости

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.