Ко су кандидати за патријарашки трон: Ново име у трци

0
Поделите

Епископ пожаревачко-браничевски Игњатије ушао је у круг најозбиљнијих кандидата за избор новог патријарха, сазнаје Нова.рс.

кандидати за патријарха
Фото: Горан Срданов / Нова.рс

Поред владике Игњатија, највеће шансе да наследе патријарха Иринеја на трону СПЦ имају епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, митрополит загребачко-љубљански Порфирије, владика бачки Иринеј Буловић, епископ бањалучки Јефрем и митрополит дабробосански Хризостом.

Владика Игњатије је епископ пожаревачко-браничевски и професор догматике и етике на Православном богословском факултету у Београду. До прошле године, он је био и декан ове образовне установе, али је поднео оставку под притиском Синода СПЦ, јер није желео да уручи отказ појединим професорима, иако је то Синод захтевао.

“Игњатије је дугогодишњи епископ, доктор наука и човек који веома цењен у цркви. Његово име се недавно појавило, а верује се да ће бити озбиљно разматрано кад дође до избора три кандидата за патријарха”, истиче извор Нова.рс из Патријаршије.

Фото: tpknews

Подсетимо, Нова.рс је објавио да ће Свети Архијерејски Сабор, на којем ће се бирати нови патријарх, митрополит црногорско-приморски и епископ ваљевски, одржати 18. фебруара.

У црквеним круговима као најозбиљнији кандидати за поглавара СПЦ, поред Игњатија, најчешће се помињу митрополит загребачко-љубљански Порфирије, епископ бачки Иринеј и владика будимљанско-никшићки Јоаникије. Уз поменуту тројицу епископа, још су се издвојили и митрополит дабробосански Хризостом, владика који управља СПЦ до избора новог патријарха и епископ бањалучки Јефрем.

Митрополит Порфирије – у добрим односима са властима

Митрополит загребачко-љубљански Порфирије Перић важи за веома озбиљног кандидата за избор новог патријарха. Порфирије спада у ред млађих епископа у СПЦ, рођен је 22. јула 1961. године, а након основног и средњошколског образовања, дипломирао је на Православном богословском факултету 1986. године. Годину дана раније, световно име Првослав мења монашким Порфирије.

Фото: Printscreen / ТвПинк

Како се наводи у његовој званичној биографији, замонашен је по чину мале схиме од свог духовног оца, тада јеромонаха Иринеја Буловића, у манастиру Високи Дечани. Након окончаних студија, у манастиру Свете Тројице Мушутишту, у чин јерођакона га је рукоположио тадашњи епископ рашко-призренски, а касније патријарх, Павле.

На последипломским студијама у Атини борави од 1986. до 1990. године, када по благослову Епископа бачког др Иринеја долази у манастир Светих архангела у Ковиљу, где је рукоположен у свештеномонашки чин и постављен за игумана.

Републичка Скупштина га је, као представника свих Цркава и верских заједница, 2005. године, изабрала за члана Савета Републичке радиодифузне агенције, а за свог председника Савет га је изабрао 2008. године. У периоду између 2010. и 2011 године, Порфирије је био је епископ војни, а након тога и координатор за сарадњу Српске православне цркве и Војске Србије.

Свети Архијерејски Сабор Српске православне цркве га је на свом редовном мајском заседању 24. маја 2014. изабрао за митрополита загребачко-љубљанског.

Порфирије важи за епископа који гаји добре односе са актуелним режимом у Србији, а како наводе упућени у Српској православној цркви, његови односи са влашћу му значајно повећавају шансе да постане нови поглавар СПЦ.

Иринеј Буловић – човек из сенке

Епископ новосадски и бачки, сомборски и сегедински Иринеј Буловић, рођен је 11. фебруара 1947. године. Био је у најужем избору за патријарха и пре 11 година, кад је његов имењак епископ нишки Иринеј Гавриловић наследио трон СПЦ од патријарха Павла.

Фото: Горан Срданов / Нова.рс

Како се наводи у његовој званичној биографији, дипломирао је на Факултету Српске православне цркве у Београду 1969. године, а за време студија је примио монашки постриг од свог духовног оца Јустина Поповића, добивши монашко име Иринеј. У истом периоду, тадашњи епископ рашко-призренски Павле, а касније патријарх, рукоположио га је за јерођакона, а потом за јеромонаха.

На редовном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве 1989. године изабран је за епископа моравичког, викара патријарха, а потом је после хиротоније у Пећкој Патријаршији 20. маја 1990. године, изабран за Епископа бачког и устоличен у Новом Саду, 24. децембра исте године.

У јавности се Буловић дуго време перципирао као један од водећих људи у Српској православној цркви, односно као неко ко из сенке повлачи важне потезе. Тренутно је на функцији шефа Информативне службе СПЦ и члан Синода. Током последњих дана патријарха Иринеја, био један од епископа који је био најчешће са њим у контакту, а чак га је и посећивао док је поглавар СПЦ лежао на ВМЦ Карабурма.

Јаоникије – на таласу победе над Милом до патријаршијског трона

Након смрти митрополита црногороско-приморског Амфилохија, епископ будимљанско никшићки Јоаникије је фигурирао као најозбиљнији кандидат за његовог наследника. Међутим, смрт патријарха Иринеја истурила је Јоаникија као могући избор за новог патријарха.

“На његовој страни је много тога. Народ га воли, показао је храброст кад је требало рушити режим Мила Ђукановића, због чега је био и ухапшен. Уз Амфилохија, најзаслужнији је што је заштићена имовина Српске православне цркве у Црној Гори”, наводи наш саговорник из СПЦ, додајући да Јоаникије због своје популарности има извесно највећу подршку међу верницима.

Фото: Јутјуб / Телевизија Храм

Јоаникије је рођен 20. априла 1959. године у Велимљу (Бањани). Гимназију је завршио у Никшићу. Дипломирао је на Богословском факултету СПЦ у Београду 1990. године и апсолвирао философију на Философском факултету у Београду.

Замонашио се у манастиру Ћелија Пиперска 30. октобра 1990. године. Рукоположен је у чин јерођакона 7. фебруара 1991. године, а у чин јеромонаха 17. фебруара 1991. године, када је и постављен за в.д. настојатеља манастира Савина. Годину дана касније, 1. септембра 1992. године постављен је за настојатеља Цетињског манастира, наставника и главног васпитача у новообновљеној Цетињској богословији. Септембра 1995. године унапређен је у чин протосинђела и постављен за в.д. ректора Цетињске богословије.

За викарног епископа Будимљанског изабрао га је Свети архијерејски Сабор на редовном заседању маја месеца 1999. године. Хиротонисан је на Цетињу у чин епископа од стране Патријарха српског Павла, уз саслужење Митрополита Амфилохија и још 12 архијереја, 3. јуна 1999. године.

Свети Архијерејски Сабор СПЦ на мајском заседању 2001. године основао је Епархију будимљанско-никшићку са седиштем у Ђурђевим Ступовима у Беранама и за њеног администратора поставио је викарног епископа будимљанског Јоаникија.

Патријарх Иринеј га назвао митрополитом
Својевремено је извор Нова.рс из Митрополије навео да је током опела Амфилохију, упокојени патријарх Иринеј назвао Јаоникија митрополитом.
“Јоаникије има и озбиљне шансе да постане патријарх једног дана. А с позиције митрополита, шансе за тај избор му се умањују. Епископи који се противе његовом избору, а које контролише Иринеј Буловић неће проблематизовати његов избор за митрополита, јер мисле да му то умањује шансе за трон СПЦ. Битно је да се што пре организује Сабор и да се питање митрополита реши, јер изазови за Црну Гору нису прошли”, говорио је наш саговорник из Митрополије.

Митрополит Хризостом – први човек СПЦ до избора новог патријарха

До избора новог патријарха, местобјуститељ СПЦ (администратор, односно особа која врши функцију поглавара до избора новог патријарха) биће најстарији митрополит из Синода, што је у овом случају Митрополит дабробосански Хризостом Јевић.

Фото: Горан Срданов / Нова.рс

Митрополит Хризостом Јевић је уједно и најстарији члан Синода Српске православне цркве. Током недавних турбуленција на Православном богословском факултету, кад се на Синоду разматрао отказ професорима те образовне установе, Хризостом је био међу епископима који су се протвили отпуштању наставног кадра са ПБФ.

Свети архијерејски Сабор изабрао га је за првог епископа новокреиране епархије бихаћко-петровачке, 23. маја 1991. године у храму Светог Саве у Дрвару. Административно епархију бихаћко-петровачку примио је 22. августа 1991.године. Одлуком Светог Архијерејског Сабора СПЦ, 1. јуна 2013. године, на упражњену катедру епископа зворничко-тузланских изабран је дотадашњи епископ бихаћко-петровачки Хризостом. Дана 13. јула 2013. године, овај епископ је устоличен у Саборном храму Рођења пресвете Богородице у Бијељини. Чин устоличења обавио је патријарх Иринеј. Одлуком Светог Архијерејског Сабора СПЦ, Хризостом је 24. маја 2017. године изабран је за митрополита дабробосанског.

Епископ бањалучки Јефрем – кандидат “испод радара”

Име епископа Јефрема се стидљиво провлачи као кандидат за могућех патријарха. Иако од поменуте четврице, има најмање шансе за трон поглавара СПЦ, упућени у црквене догађаје наводе да не би било изненађење да управо неко “испод радара” дође на чело Српске православне цркве.

Фото: Јутјуб / Info Plus TV

Рођен је у селу Буснови код Приједора, 15. априла 1944. године. Половином 1964. године, одлази за искушеника у манастир Рачу (епархија жичка), а замонашен је у манастиру Липље, 9. јула 1967. Исте године, уписан је у Богословију у манастиру Крки коју завршава 1971. године. У чин ђакона рукоположио га је епископ бањалучки Андреј 14. јануара 1968. године, у Саборном храму у Бањој Луци. За викарног епископа моравичког изабран је 1. јуна 1978. године. Хиротонију су обавили 17. септембра 1978. године, патријарх српски Герман, епископ жички Стефан и епископ далматински Николај у Саборној цркви у Београду. После две године проведене у Београду као викарни епископ, изабран је 19. маја 1980. године, за епископа бањалучког.

Нова.рс

Пратите нас

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.