Седам епоха у историји Цркве до ДРУГОГ ХРИСТОВОГ ДОЛАСКА

0
Поделите

Свети Аверкије џорданвилски (Аверкије Таушев) је био Архиепископ Руске заграничне Цркве који се упокојио 1976. године у САД-у. Рођен је 1906 у Казању у Царској Русији, али је због октобарске револуције, а касније и због ширења комунизма на друге државе, више пута морао да мења пребивалиште.

Свети Аверкије Џорданвилски / Фото: Ветрово

Једно време је живео и у Србији, а најдуже, све до краја земаљског живота, је живео у Сједињеним америчким државама, где је хиротонисан за епископа сиракјуског и троицког. Био је настојатељ манастира Свете Тројице у Џорданвилу, а такође и ректор Свето-Троицке акадамије.

Познати тумач Откровења

Често је писао теолошке и духовне радове, а најпознатији је као један од највећих тумача Светог Писма новијег времена. Највише пажње православних верника је привукао својим тумачењем Откровења Светог Јована Богослова.

Један од главних узрока интересовања верника за његово тумачење Откровења је свакако део у коме се говори о виђењу “седам златних свећњака” од стране апостола Јована.

У другој половини прве главе Откровења, апостол Јован пише: “И обазрех се онамо да видим глас који говораше са мном; и обазревши се видех седам свећњака златних” (Отк 1, 12). У тој истој глави апостол Јован пише да му Христос сам објашњава да седам свећњака представљају седам цркава.

седам  епоха
седам свећњака / седам цркава

Међу тумачима (почевши од Светог Аверкија) преовладава мишљење да седам цркава представљају седам епоха у историји васељенске хришћанске Цркве, од првог до другог Христовог доласка.

Те цркве су назване по географским, сада већ историјским локацијама у малој азији – цркве у Ефесу, Смирни, Пергаму, Тијатири, Сарду, Филаделфији и Лаодикији. Христос се обраћа анђелу сваке о седам цркава, а читалац док чита редом поруке црквама, може у њима препознати детаље из појединих периода Цркве.

Као што је уобичајено у пророчким књигама Библије, неки догађаји из будућности су сакривени под догађајима из садашњости и прошлости, а када се присетимо шта се дешавало у историји Хришћанске вере, њихово значење је потпуно јасно.

Седам цркава – седам епоха

Ево тих седам цркава

1) Црква у Ефесу

“Анђелу Цркве у Ефесу напиши: Тако говори Онај који држи седам звезда у десници својој, и који ходи посред седам свећњака златних: Знам дела твоја, и труд твој, и трпљење твоје, и да не можеш да подносиш зле, и проверио си оне који говоре за себе да су апостоли а нису, и нашао си да су лажни. И трпљење имаш, и намучио си се за име моје, и ниси сустао…” (Отк 2, 1-7)

У посланици упућеној овој цркви описане су главне црте из живота хришћанске Цркве апостолског доба.

Апостоли / Фото: Епархија жичка

2) Црква у Смирни

“И анђелу Цркве у Смирни напиши: Тако говори први и последњи, који беше мртав и оживи: Знам дела твоја, и невољу и сиромаштво – али си богат – и хулу оних који говоре да су Јудејци а нису, него синагога сатанина. Не бој се нимало од онога што има да претрпиш. Гле, ђаво ће неке од вас бацити у тамницу да би вас искушао, и имаћете невољу десет дана. Буди веран до саме смрти и даћу ти венац живота…” (Отк 2, 8-11)

У посланици упућеној овој цркви описана је хришћанска црква у време великих гоњења од 1. до 3. века.

Гоњење хришћана / Фото: Wix.com

3) Црква у Пергаму

“И анђелу Цркве у Пергаму напиши: Тако говори Онај који има мач оштар с обе стране: Знам дела твоја, и где обитаваш, онде где је престо сатанин, и држиш Име моје, и ниси се одрекао вере моје… Али мало ми је криво на тебе, што имаш ту оних који се држе учења Валаама, који научи Валака да баци саблазан међу синове Израиљеве да једу жртве идолске и да блудниче…” (Отк 2, 12-17)

Обраћање овој цркви се односи на епоху хришћанске Цркве од 4. до 8. века, тј. на епоху васељенских сабора, када су Цркву растрзале многе јереси и када су коначно јасно били утврђени догмати хришћанске вере.

Први васељенски сабор / Фото: Манастир Подмаине

4) Црква у Тијатири

“И анђелу Цркве у Тијатири напиши: Тако говори Син Божји, чије су очи као пламен огњени, а ноге као сјајни бакар: Знам дела твоја, и љубав, и веру, и служење, и трпљење твоје, и садашња дела твоја су бројнија од ранијих. Али мало ми је криво на тебе што допушташ жени Језавељи, која вели за себе да је пророчица, да учи и заводи слуге моје да блудниче и једу жртве идолске. И дадох јој време да се покаје… (Отк 2, 18-29)

Обраћање овој цркви се односи на процват хришћанства међу новим народима Европе од 9. до 16. века. Ту Син Божји похваљује Цркву те епохе за њене велике подвиге у ширењу хришћанства међу новим народима. Међутим део васељенске Цркве те епохе отпао је у јерес и раскол (Римски патријарх – Папа).

Велики раскол / Фото: Хронограф

5) Црква у Сарду

“И анђелу Цркве у Сарду напиши: Тако говори Онај што има седам духова Божјих и седам звезда: Знам твоја дела, имаш име да си жив, а мртав си. Прени се и бди, па утврди остало што је готово да помре, јер не нађох твоја дела да су савршена пред Богом мојим. Памти, дакле, како си примио и чуо, држи то и покај се. Ако ли не будеш бдио, доћи ћу ти као лопов, и нећеш знати у који час ћу доћи на те…” (Отк 3, 1-6)

У овом обраћању Цркви у Сарду јасно је описано верско и морално стање хришћанских народа Европе и Америке од 16. до 18. века. “Имаш име да си жив, а мртав си” – спољашња, формална припадност хришћанству, а у ствари потпуна охлађеност и равнодушност према њему. У то време хришћански народи се још увек нису отворено одрекли хришћанства, али је оно изветрело из њихових душа.

Зато Господ позива народе тог доба да се тргну и покају, иначе ће имати невоље. И заиста, те невоље су се сручиле на хришћанске народе крајем 18. века, јер су почетком француске револуције, они ступили у мрачну епоху грађанских ратова и међународних потреса.

Робовласништво у Америци / Фото: History.com

6) Црква у Филаделфији

“И анђелу Цркве у Филаделфији напиши: Тако говори Свети, Истинити, који има кључ Давидов, који отвара и нико неће затворити, и који затвара и нико неће отоврити. Знам дела твоја; ево, отворио сам врата пред тобом која нико не може затворити; јер мало снаге имаш, а одржао си моју реч, и ниси се одрекао Имена мога… Зато што си одржао моју заповест о трпљењу, и ја ћу тебе сачувати од часа искушења који ће доћи на васцели свет да искуша оне који живе на земљи. Долазим ускоро, држи то што имаш, да нико не узме венца твога…” (Отк 3, 7-13)

У посланици упућеној овој цркви описано је стање хришћанске цркве у последњих 200 година. Речи: “мало снаге имаш” – означавају мали утицај Цркве у савременом човечанству и уопште мали утицај хришћанске вере. Речи: “одржао си моју реч, и ниси се одрекао Имена мога” – предсказују оне прогоне које је црква подносила током прошлог и претпрошлог века, а подноси их и данас. Видови гоњења Цркве се мењају – прво су идеолошки (као што су и данас), а затим физички (политичком силом).

А све је почело од средине 18. века када су француски “просветитељи” почели да злобно исмевају хришћанску веру, да би се у 19. веку борба водила само на идеолошком плану, до страшног физичког обрачуна у 20. веку у Француској, Русији, на Балкану… “Зато што си одржао моју заповест о трпљењу, и ја ћу тебе сачувати од часа искушења који ће доћи на васцели свет…”, то значи да неће у тој епохи наступити страшне последње године пре краја света, али “долазим ускоро, држи то што имаш”, тј. крај времена није далеко.

Страдање Цркве од стране комуниста / Фото: Јадовно 1941

7) Црква у Лаодикији

“И анђелу Цркве у Лаодикији напиши: Тако говори Амин, Сведок верни и истинити, Зачетник творевине Божје: Знам дела твоја, да ниси ни студен ни врућ. О, да си студен или врућ. Тако, пошто си млак, и ниси ни студен ни врућ, избљуваћу те из уста својих. Јер говориш: Богат сам, и обогатио сам се, и ништа ми не треба; а не знаш да си несрећан, и јадан, и сиромашан, и слеп, и наг.

Саветујем ти да купиш од мене злата огњем жеженога, да се обогатиш; и беле хаљине, да се обучеш, те да се не покаже срамота голотиње твоје; и масти да помажеш очи своје, да видиш. Ја оне које љубим карам и поправљам; зато ревнуј, и покај се. Ево, стојим на вратима и куцам…” (Отк 3, 14-22)

Речи “студен” и “врућ“, у старом народском језику често су се користиле у смислу јак или чврст у нечему. У овом контексту јасно је да је у питању човекова вера.

Дакле, ево какво ће бити стање у Цркви пред крај света: Равнодушна, млака вера; благостање споља, а немоћ изнутра; безвољност у извршавању заповести; вера у уму, а не у срцу човека; мирење са својим недостацима и са неморалним стањем околине; неразумевање знакова времена, јер не желе да знају да Христос већ стоји пред вратима овога света и само што није ушао у њега. То је епоха безбрижности људи, који су се потпуно предали овоземаљским интересима и телесним насладама.

Епоха лаодикијске Цркве је, дакле, епоха њеног спољног благостања, а унутарњег пада. Она је само мали предах између гоњења Цркве филаделфијске епохе и гоњења Цркве од стране Антихриста.

седам епоха
Содом и Гомора

 

У којој епохи живимо, и да ли живимо у епохи лаодикијске цркве не можемо знати, нити ћемо тврдити ишта томе слично. Међутим, када обратимо пажњу на то какво је духовно и морално стање данашњице, у свету и у нашој близини, није нам тешко да помислимо да смо већ дошли у седму, последњу епоху наше Цркве.

Оно што са сигурношћу знамо је да не требамо произвољно тумачити стихове светог Откровења и других црквених списа есхатолошке тематике, нити напамет нагађати да ли живимо у последњим временима и да ли Господ ускоро долази. Овде ћемо се сетити савета Светих Отаца да је хришћанима довољно да прате знаке времена, а онима који живе духовним животом по правилима Цркве и светоотачком предању, време ће само открити Антихриста и знаке другог Христовог доласка.

 

Литература: “Свето Писмо Новог Завета – Откровење Светог Апостола Јована Богослова“; “Маран Ата”

Сава Раденковић, Православни живот

Пратите нас

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.