Три Григоријева кандидата за Патријарха

0
Поделите

Три Григоријева кандидата за Патријарха

епископ григорије
Епископ Григорије / Фото: Wikipedia

Како се приближава Сабор владика СПЦ, који ће по први пут у велелепном Храму Светог Саве на Врачару изабрати новог Српског Патријарха, у самој Цркви, али још више у медијима круже лажи, истините информације и полуинформације, те посебно жеље и фрустрације појединаца. Свестан да као l’ enfant terrible или размажено дериште СПЦ нема никакве шансе да уђе у било какав избор или да добије и један глас, сем да гласа сам за себе, улогу медијског галамџије преузео је г. Младен Дурић, иначе у слободно време и из хобија владика немачки Григорије.

У вишемесечној кампањи успео је да непрекидно, преко другосрбијанских медија одржи стање напетости, непрестаним измишљањем афера и давањем скандалозних изјава и непрестаним дељењем црквеног на полтроне и издајнике и наводно јунаке. На овај начин владика Григорије је доста успешно задржао пажњу медија на себи, и тиме спречио реалну и подробну анализу патријарашких капацитета и способности правих потенцијалних канидата за ту службу. На том труду, епископу Григорију се мора одати дужно поштовање.

Према информацијама из Цркви блиских кругова, овај Григоријев медијски ангажман требало би да буде наплаћен, у случају да неко од његових кандидата буде изабран за Патријарха, једном од богатих и лукративних епархија у самој Србији, (Ваљево или део Београда) будући да је епископ Григорије после свега 3 године боравка у Немачкој и тамо успео да наруши међуљудске односе, као и свуда до сада где је боравио. Вреди да се сетимо да је Епископ Григорије прво побегао из Манастира Тврдош у Требиње, па из Требиња у Мостар, па из Мостара је прешао у Сарајево, па одатле у Соколац, непрестано лутајући. Очигледно је да манично унутрашње гоњење сада поново даје снагу и енергију и агитује за новим преселењем, било где, како кажу из његовог окружења.

Дакле, према информацијама које круже Црквом Григорије се нада да ће неко од њему блиских људи сести на Престо Светог Саве и тиме му омогућити нову селидбу. Његова три фаворизивана кандидата су Епископ жички Јустин, Епископ браничевски Игњатије и Епископ будимски Јоаникије. Сва тројица важе за врлинске људе, будући да је у СПЦ одавно једино секс некакав грех, док све остало спада у личне хобије. Они су уједно и гаранција да Григорије неће бити позван на одговорност за сва јавна и тајна непочинства у последњих неколико година.

Фото: Видовдан

Епископ жички Јустин је човек потпуно повучен, активно се бави једино пецањем, а јавности је познат по сукобу са монахињама Манастира Жича, интровертан је и ограничених теолошких способности. Уколико би СПЦ имала план да у потпуности буде друштвено маргинализована, епископ Јустин би био идеалан канидат за Патријарха.

Као одани ђак бившег Епископа Артемија, постављен је на чело Жичке Епархије с циљем да ублажи и помири с Црквом све оне који су отпали с Артемијем, но у томе евидентно није успео. Због свега тога, и бројних других разлога, јасно је да Јустин нема велику подршку међу Епископима. Тако да је он најслабија карика у Григоријевом плану.

Епископ Игњатије је такође као и Јустин, један од најповученијих епископа, и медијски је потпуно непознат, барем до пре два дана када је из ведра неба детињасто и наивно исхвалио Александра Вучића. Игњатије је вероватно помислио да су сви заборавили да је он био један од коловођа буне и напада на патријарха Иринеја приликом доделе ордена Вучићу пре 18 месеци. Будући да је благе и мирне нарави, која је заправо више последица хроничне незаинтересованости за било шта сем за добро вино и тенис, него монашке праксе и смирења (иначе није ни дана провео у манастиру), епископ Игњатије је словио за једног од озбиљних канидата. Међутим, његова највећа мана јесте потпуна и слепа оданост Грчкој цркви у Истамбулу и тамошњем Патријарху.

Да се избор Патријарха Српског десио само пре три године, Игњатије би био апсолутни фаворит, но у светлу раскола између Грка и Руса, и потпуног хаоса у коме се глобално Православље налази, избор Игњатија као отвореног фанариоте био би не само нож у леђа Русима, него и најлошији сигнал из СПЦ према Бугарима и Румунима и другим православним црквама које се боре да сачувају неутралност. Већина епископа СПЦ је свесна да би Игњатије у потпуности капитулирао пред свим захтевима Цариграда и тиме довео не само у опасност наше Епархије у Дијаспори, него и у потпуности обесмислио самосталност и аутокефалност СПЦ. То је највећа и најтежа оптужба против Игњатија, коју ни он сам, нити његови најближи сарадници не могу да прикрију. Па чак ни Григорије који медијски највештије избегава ту тему.

Насупрот првој двојици, Епископ будимљанско – никшићки Јоаникије је медијски препознатљива личност. Он је медијски успешно преузео све ловорике за организовање литија у Црној Гори, после смрти митрополита Амфилохија. У том смислу, већина Архијереја се не обазире на медијске натписе о његовим неприличним односима са тајкунима и другим особама из новинских и судских рубрика, али као највећу ману наводе чињеницу да је епископ Јоаникије, као одрастао човек, крштен у расколничкој Македонској цркви те да са тамошњим епископима и монасима има и више него блиске односе.

Јавна је тајна да Јоаникије презире архиепископа охридског Јована, кога сматра за слабића те пред својим сарадницима о њему говори погрдно, и да се отворено састаје с Јовановим архинепријатељима из Македонске расколничке цркве. Избор Јоаникија, у доба када Грчка црква и Македонска држава отворено најављују да планирају да отму ту територију СПЦ, био би самоубилачки потез за интересе СПЦ у Македонији. Осим тога, једнако као и Игњатије, Јоаникије није дорастао међународним околностима у којима Патријарх Српски мора да делује, ако се чак и занемари чињеница да не говори ни један страни језик.

Три Григоријева кандидата
Фото: Видовдан

Управо због свега наведеног, јасно је да Епископи сабрани 18. фебруара неће дати своје поверење људима који не могу да гарантују заштиту јединства и интереса СПЦ у земљи и свету. Но и поред свих евидентних чињеница, кампања коју Епископ Григорије води преко другосрбијанских медија против других Епископа у СПЦ, који су перципирани као кандидати за Партријарха, а који му не би дали да се десети пут пресели, траје и даље, сваки дан са бизарнијим и бесмисленијим детаљима из личног живота, и са потпуно измишљеним причама. Надамо се и свакодневно молимо да наши мудри Епископи имају све ово на уму. Утешени смо јер знамо да мудрост наших Архијереја у последњих стотину година и Божја благодат нас никад нису изневерили, па неће ни сад.

Протојереј Драгиша Љ. Живанчевић

Видовдан

Пратите нас

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.