РЕЧ О МИРУ, СВЕТИ ГРИГОРИЈЕ БОГОСЛОВ

0
Поделите

САБРАНЕ БЕСЕДЕ (Одломак)

Реч о миру

И у храни, и у сну, и у срамотним делима, како кажу, постоји мера ситости; све, не само одвратно, него и најпријатније најзад доводи до ситости, јер се све претвара и прелази из једног у друго. Међутим, код нас нема краја у вређањима једни других, не само међу несагласним и другачије мислећим у учењу о вери (ово не би толико било жалосно, јер би било оправдано ревношћу за добро), него и међу истомишљеницима код којих се у једном и истом налазе и поборници и противници.

Свети Григорије Богослов: Песме Богу

То је најбедније и најжалосније од свега. Шта је томе узрок? Можда љубав према старешинству, или користољубље, или завист, или мржња, или презир, или нека друга страст коју не видимо ни међу безбожницима.

Раније није било нормално да се каже ма и једно сувишно слово, а сада хулимо на људе који су најпобожнији. Раније није било дозвољено читање закона напољу и прозивање исповедања, односно, како ја схватам, народно одобрење; а сада, и о неизговореним тајнама дозвољавају да суде људи упрљани, бацајући тако светињу псима, а бисер пред свиње. И ово нам још није довољно; ми наслађујемо свој слух слушајући међусобна тужакања и вређања. Ми чак не можемо да будемо свесни да је врло опасно дати оружје непријатељу, а реч против хришћанина – гонитељима хришћана. Чиме смо прекоревали данас, тиме ће сутра прекорети нас. Непријатељ врло ласкаво извлачи речи твоје не због тога да би те хвалио, него да би их сакупио из злих побуда, да би на крају крајева избљувао жуч своју на онога ко му је указао поверење.

Због чега трпимо све ово, браћо, и докле ћемо још трпети? Када ћемо се отрезнити од опијености и скинути копрену са очију тј. погледати у светлост истине? Каква је то тама, какво војевање посред ноћног мрака, која нам то бура не дозвољава да разликујемо лице пријатеља од непријатеља? Због чега смо постали подсмех суседима нашим, ругање и срамота оних који су око нас? Какво је то ревновање у злу? Због чега изнуравамо себе? Или да кажемо овако: ми не изнуравамо себе, него у онима који су опседнути бесима ми налазимо личну снагу и радујемо се својој пропасти. Не постоји ни реч, нити пријатељ, ни саучесник, нити лекар, који би могли излечити ову болест или одсећи члан који страда; немамо ни анђела, ни Бога; поврх свега ми онемогућавамо Божјем човекољубију да нам се приближи. Докле ћеш, Господе, бити далеко? Какав ће бити век наш? Када ћеш нас посетити, Боже? Докле ће све ово трајати и где ће се завршити?

Плашим се једино да ово што се дешава не буде само дим исчекујућег огња, после којег ће доћи Антихристос и искористити наш пад и наше слабости, како би утврдио своју владавину. Свакако да он неће нападати на здраве и на сједињене љубављу; треба да се царство само по себи раздели како би се постојано расуђивање наше подвргло искушењу, да сасуди буду расточени, а ми да претрпимо исто оно што (како видимо) сада трпи ђаво од Христа.

Због тога ја плачем, каже Јеремија у Плачу своме; тражим очима својим извориште суза које би ублажиле моју патњу: призивам премудре жене да са мном заједно наричу. Утроба ми гopu, осећања се муте; не знам како и којим речима да ублажим тугу своју. Због чега се древно предаје забораву, а ново – исмевању. Непријатеља забавља и то што из мене мами сузе. Кроз то су многи међу нама изгубили цркву, а задобили су позорницу, и то у таквом граду који и божанско, напоредо са осталим, настоји да преобрати у забаву, који више исмева оно што је достојно хвале него што смешно изоставља од исмевања. Дивно ће бити ако он и мене, који вам сада говорим ово, не буде исмевао, мене који сам дошао да вам проповедам и поучим вас да се не треба над свиме смејати, него да вам укажем на предмете који потражују озбиљно расуђивање. Шта ја кажем: да исмеје! Треба се чудити ако ме не подвргне казни за то што ја желим добро да чиним.

Припремио, Златко Перић

crkvaub.rs

Пратите нас

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.