Лековито врело Светиња: Извире код познатог српског манастира, а многи сведоче како су се на њему излечили

0
Поделите

Манастир Стјеник подно планине Јелице, недалеко од Чачка, крије неприкосновено благо. Осим моштију Светог Јована Стјеничког, у власништву овог манастира који се налази у селу Бањица, а који слави данашњи празник Ивањдан, је и један извор који има исцелитељске моћи.

Пут до ове светиње није нимало лак. Уметност је да се на путу мимоиђу два возила. И, таман кад помислите да даље нема, да сте залутали, почињу да се назиру трагови живота… Они су овде зачети захваљујући браћи Мрњавчевић, коју су ово скромно здање подигли пре Маричке битке и посветили га Јовану Kрститељу, пише Телеграф.

Манастир већ 13 година одржава отац Пајсије, са још пар људи. Живе испосничким животом. Једу гљиве, сакупљају биљке, и пију лековиту воду.

Наиме, испод Јеличиних стена, где је и црква у којој се чувају мошти свеца ког су Турци посекли 1802. године, извире и врело Светиња које има исцелитељске моћи.

Верује се да су захваљујући овом извору-светињи, многи прогледали, избегли операције…

Гордана Стевановић из села Бањица само је једна од њих. Она је пре 20 година имала инфаркт након ког је уследила уградња три бајпаса. После 15 година требало да се уради њихова реваскуларизација јер јој је главна аорта ка срцу била запушена.

Међутим, молитва, пост, причешће, извор довело је до стварања природних бајпасева.

Према њеним речима, спас у овом извору пронашла је и једна учитељица, данас старица у пензији, која се родила слепа.

“Тата и мама су је сваке године о Ивањдану доводили. Умивала се том светом водом. Шесте године када се умила и дошла у порту овде, видела је шаренило људи. Прогледала је. Спас је овде пронашла и моја другарица из Београда. Имала је рак штитне жлезде, требало је да се оперише, а после седам дана су јој анализе биле добре. Операција јој више није била потребна”, прича Гордана и додаје да је вода са извора Светиња поготово добра за очи, и кожне болести.

У овај манастир, који припада Епархији жичкој Српске православне цркве, народ, који за њега зна долази иако је доста удаљен. Пута и накпљице зноја не жале за једно умивање, флашицу воде и једну упаљену свећу.

Београд.ин

Пратите нас

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.